Predgovor
Ako je istorija “učiteljica života a ponavljanje majka znanja” kao što se kaže, onda postoji mnogo toga što u istoriji Hrišćanske adventističke crkve može da nam bude od velike koristi ako želimo da budemo poučeni našom vlastitom istorijom. U kontekstu debate o Trojstvu i primedbe da adventistički pioniri nisu verovali ono što mi danas verujemo po pitanju Trojstva ili po pitanju Hristove božanske prirode, a naročito po pitanju ličnosti Duha Svetoga, od velikog je značaja pogledati stvarno šta su naši rani adventisti verovali. Naročito je poučan razvoj verovanja u doba pionira koje se može pratiti kroz ono što su onoi pisali tokom vremena.
Ovde želim da predstavim članak “Sveti Duh je osoba”, iz Revju and Herald, od R.A. Andervuda, iz Maja 1898. godine. (The Advent Review and Sabbath Herald LXXV, May 17, 1898, 310). Andervud je svojevremeno bio saradnik sekretar Generalne Konferencije. Značajnost ovog članka je i u tome što on pokazje lični razvoj shvatanja pastora Andervuda. Na primer, desetak godina pre ovog članka, on je u seriji članaka u Revju end Heraldu pod nazivom “Hristos i Njegov rad” po pitanju Hristove prirode, izgleda smatrao da Hristos ima početak. Iako on sam kaže da želi da bude otvoren po ovom pitanju i poziva svakoga da sam pročita biblijske tekstove i sam donese zaključke, ipak izgleda da u to vreme ima poluarijevski stav po pitanju Hristove prirode.
Međutim, desetak godina kasnije, nakon toga što je Elen Vajt 1897 i 1898. pisala o Hristovoj večnosti i onome koji ima život nepozajmljen i neproizveden, Andervud je bio jedan od onih naših pionira koji je prihvatio to novo shvatanje u vezi Hristove prirode. Ovaj članak u vezi Duha svetoga iz tog perioda otkriva njegov lični proces promene shvatanja u vezi ličnosti Duha svetoga. Ta promena shvataje je bila toliko karakterističan za naše pionire iz tog vremena. Iako je Andervud u početku verovao da se u slučaju Svetog Duha radi samo o uticaju, u ovom članku vidimo da je napustio to verovanje u korist verovanja da je Duh Sveti osoba isto kao što su Otac i Sin zasebne osobe. On u ovom članku opisuje tu njegovu promenu isto kao i novo shvatanje Duha Svetoga kao osobe.
Takođe, njegov koncept shvatanja sveprisutnosti Duha je poučan čak i za one koji prihvataju Trojstvo a još uvek imaju pitanje kako je Duh sveprisutan ako je osoba. On nam takođe otkriva kako su neki vodeći adventisti već u to vreme imali široko shvatanje o Duhu svetome kao osobe, mnogo više nego shvatanje onih koji danas pozivaju adventiste da se vrate na verovanje pionira po pitanju Duha svetoga i Njegove ličnosti. Očito je da oni koji se danas protive podpunoj i zasebnoj ličnosti trećeg lica Božanstva kao osobe, nemaju viđenje po tom pitanju kao što je ovaj nas pionir imao, a koji je bio jedan od vodećih ljudi naše crkve u to vreme. Izgleda da se poziv onih koji se protive Trojstvu da se vratimo na verovanje naših pionira odnosi na vreme kada su oni verovali da je Sveti Duh samo uticaj a ne osoba, iako oni tvrde da veruju da je sveti Duh ličnost, ali samo ličnost Oca i Hrista ali ne i zasebna osoba.
U ovom članku nema ni traga od te ideji da je Sveti Duh navodno samo druga ličnost Oca i Sina a ne zasebna osoba. Činjenica da je članak sa kraja 19. veka, da je iz našeg službenog časopisa, i da je iz doba dok je bila živa Elen Vajt, daje mu određenu težinu kao nečemu što predstavlja šta su neki naši vodeći ljudi u crkvi verovali u to vreme po pitanju Svetoga Duha. Mi znamo da je u to vreme bilo i onih koji su držali staro verovanje da je Sveti Duh samo uticaj a ne zasebna osoba Božanstva, ali put rastenja u poznanju istine je uvek bio put novih odkrivenja starih istina. To je uvek bila karakteristika adventističkog pokreta. Ovaj članak potvrđuje ne samo da je Sveti Duh zasebna osoba, nego da je to verovanje drugačije od onoga što je taj adventistički vođa, kao i druge vođe, ranije verovao o Svetom Duhu. Želja je da ovaj članak ima blagoslov i da nas pokrene na razmišljanje i dublje proučavanje ličnosti Duha Svetoga. Sledi prevod članka a na kraju teksta je dodat original na engleskom iz Revju end Heralda.
Slavoljub Vulicevic
jvulicevic@gmail.com
Sveti Duh je osoba
(Review and Herald, “The Holy Spirit a Person”, R. A. Underwood, May 17, 1898) Da li je delo koje smo videli u ovim članicima [člancima u Revju end Heraldu], urađeno od strane nekog uticaja? Postoji uticaj i moć, to je istina, ali mi ne trebamo da pravimo grešku verujući u jednostavni uticaj, kada nam je toliko potreban Jedan koji nosi taj uticaj i moć. Sveti Duh je Hristov lični predstavnik u polju rada; i njemu je povereno da se suproti Sotoni i da porazi tog ličnog neprijatelja Boga i njegove vladavine.
Čini mi se sada čudno što sam ikada i verovao da je Sveti Duh samo uticaj, u pogledu rada koji on čini. Ali, mi želimo istinu zato što je to istina, i odbacujemo greške zato što su to greške bez obzira na bilo koje poglede koje smo ranije imali, ili bilo koje poteškoće koje smo imali, ili koje sada imamo, kada shvatamo Svetog Duha kao osobu. Svetlo svetli pravednima.
Sotonina je zavera da uništi svaku veru u ličnosti Božanstva – Oca, Sina i Svetoga Duha, – a takođe i u njegovu vlastitu ličnost; a kada je to uradio, on bi želeo da ljudi obožavaju državu, i to da postave kao ličnog boga koga treba obožavati i slušati.
Dr. Adler, koji je citiran u Harpers Vikli (Harper’s Weekly) od Novembra 27, 1897. godine izražava nešto što postaje sve veće shvatanje kada kaže “ljudi polako odlaze od verovanja u ličnog Boga” i da “religija koja se osniva na tom verovanju gubi svoju punovažnost.” On dalje kaže: “Nađimo u državi lično božanstvo koje daje čoveku život. Neka država bude objekat našeg obožavanja. Načinimo je svetom; i kada smo to uradili, država će zauzeti stanje personifikacije. Neka država bude ta personifikacija.
”Sotona zna da on može da kontroliše državu i da je koristi da tlači Božje sluge, kao što je to uvek činio. Budimo pažljivi da nas sotona ne dovede do toga da uzmemo prve korake u uništenju naše vere u ličnost ove Božanske osobe, – Svetog Duha.
Pređašnje poteškoće
Bilo je to za mene ranije teško da shvatim kako duh može da bude osoba; ali kada sam video da “Bog je duh” (Jovan 4:24), i da on nije zbog toga manje osoba; i kada sam video da je poslednji Adam (Hristos) “duh koji oživljuje” (1. Korinćanima 15:45), i da je on osoba; i kada sam video da su anđeli “duhovi” (Jevrejima 1:7,14), pa čak da se i za pale anđele “djavole” kaže “nečisti duhovi” (Luka 8:26,29; Dela 19:15,16), i znajući da su sve to osobe, mogao sam da bolje razumem kako Sveti Duh može da bude osoba.
Jedno drugo pitanje me je zbunjivalo. Naime, ako je sveti Duh osoba, kako onda može biti sveprisutan? Iako “vidimo kao kroz staklo u zagonetki” i uvek treba da imamo na umu da “ako li ko misli da što zna, ne zna još ništa kao što treba znati”, i da mi neznamo ništa osim onoga što je Bog otkrio kroz njegovog Duha, pa ipak, pogledajmo u drugoga duha za trenutak, pa ćemo možda videti nešto što će nam pomoći da razumemo ovo pitanje. “U kojima nekad hodiste po vijeku ovoga svijeta, po knezu koji vlada u vjetru, po duhu koji sad radi u sinovima protivljenja.” Efescima 2:2. Ovde knez koji vlada u vetru, a koji se na drugom mestu naziva “princ ovoga sveta”, ili Sotona, je nazvan duh (jednina), “koji sad radi u sinovima protivljenja.”
Da je Sotona duh koji se spominje u ovom tekstu, i da je on svugdeprisutan, radeći na uništenju ljudske porodice, je jasno iz ovog teksta i mnogih drugih iz pisma. Vidite Zaharija 3:1,2; 1. Petrova 5:8. Ako Sotona, koji je bio Lucifer, sjajni serafim, “ko je nakon Hrista bio najviše uzvišen od Boga, i koji je stajao najviši u snazi i slavi među stanovnicima nebe” (Velika Borba 493. strana originala), je osoba a još uvek sveprisutan, ja mogu da vidim da bi Hristos obukao svog ličnog predstavnika, Svetoga Duha, koji sada stoji do Hrista, sa snagom koja nije manja nego što Sotona ima.
[/column][column type=”one-half”]
Ali, kako je Sotona sveprisutan? Da li on može lično da bude prisutan svugde? Ne i da. On može da bude i jeste svugde prisutan u svetu kroz njegove predstavnike, – pale anđele “koji ne držaše svojega starješinstva”, i koji su sebe predali da izvršavaju Sotonin plan i da izvršavaju njegov posao protiv Hrista i Njegovih vernih sledbenika. “I posta rat na nebu. Mihailo i anđeli njegovi udariše na aždahu, i bi se aždaha i anđeli njezini. I ne nadvladaše, i više im se ne nađe mjesta na nebu. I zbačena bi aždaha velika, stara zmija, koja se zove đavo i sotona, koji vara sav vasioni svijet, i zbačena bi na zemlju, i anđeli njezini zbačeni biše s njom.” (Otkrivenje 12:7-9).
U ovom poglavlju iz 17. stiha se jasno vidi da se taj rat jos uvek vodi i da će trajati do kraja. Hristos je dao u polje rada svog ličnog predstavnika, Svetoga Duha, koji je zapovednik svih snaga Božjeg carstva da porazi Sotonu i njegove anđele; Sveti Duh je jedini kome je dat autoritet od Boga. “Knez sile zla se jedino može držati pod kontrolom kroz Božju silu u trećeoj osobi Božanstva, Duhu Svetom.” – (Specijalno Svedočanstvo Broj. 10, strana 37. original). Bog i Hristos su stavili anđele i silu prestola svemoći pod njegovom kontrolom, da bi srušio pobunu protiv Božje vladavine.
Prorok Jezekilja je imao prelepi uvid u to kako se kreće Božji presto. “Duh Božji mu je otkriven kao onaj koji pokreće i usmerava te točkove, i koji je doneo sklad iz konfuzije; tako da je ceo svet bio pod njegovom kontrolom. Mnoštvo svetih bića su bila spremna na njegovu zapovest da nadjačaju sile i zakone zlih ljudi i da donesu dobro njegovim vernim ljudima.” (Svedočanstvo broj 30. Strana 280. originala). Stoga mi vidimo da Sveti Duh, treće lice Božanstva, ima na svom raspolaganju “mnoštvo” ili “bezbrojni skup” svetih anđela, koji
idu pod njegovom zapovešću, da izbave i pomognu svakom Božjem detetu. “Kuda Duh iđaše, onamo iđahu.” Jezekilj 1:20.
U mojim pređašnjim poteškoćama je postojala još jedna tačka koju je trebalo rešiti; i kada je to postalo jasno, video sam kao što nikada do tada nisam video, predivan način na koji funkcioniše Božje carstvo. Pitanje je ovo: Da li je to čvrst princip postavljen u Bibliji da kada jedan koji ima autoritet i vlast delegira nekom drugom neki posao, sa silim da ga izvrši, i kada onaj kome je poveren taj posao ga završi, da li se taj posao pripisuje onome ko je dao takav autoritet? – Da; to je princip koji Bog prepoznaje i koji je prihvaćen u celom civilizovanom svetu.
Hajde da pogledamo taj princip. Hristu je bilo delegiran autoritet od Oca da predstavlja Oca. Otuda Hristos kaže: “Ko vidi mene, vidi Oca.”Zašto? – Zato što što je on bio ovlašćeni predstavnik Oca u stvaranju i otkupu sveta. Hristos je radio pod autoritetom koji je dobio od Oca; i posao koji je bio dat Sinu, i koga je Sin uradio, je pripisan Ocu. Vidi Jovan 1:10; Jevrejima 1:1-3; Jovan 5:26,30; 6:57. Budući da je Sveti Duh Hristov predstavnik, a Hristos Očev predstavnik, Sveti Duh predstavlja obojicu i Sina i Oca; a posao koji radi Sveti Duh je pripisan onima koje on prestavlja jer je on njihov predstavnik.
Isto tako, budući da je Sveti Duh nadležan za sve svete anđele, što god oni učine pod autoritetom Svetoga Duha, je pripisano radu Svetoga Duha. I to treba da bude tako, jer autoritet dolazi od onoga koji upravlja poslom: prema tome što god Božji anđeli rade pod naredbom Svetoga Duha delujući kao njegov predstavnik, Duh je onaj koji radi posao. Dakle kroz anđele Sveti Duh radi svoj posao i odkriva Božju moć. “A vama koje muče pokoj s nama kad se pokaže Gospod Isus s neba s anđelima sile svoje” (2. Solunjanima 1:7).
Sledeći sveobuhvatni citati iz pera E. G. Vajt, pokrivaju ovo područje: “Preko svetih bića koji okružuju njegov tron, Gospod je u stalnoj vezi sa stanovnicima zemlje.” – Revju end Herald, 20. Juli 1897. “Sva Hristova čuda koja je učinio za unesrećene patnike, su bila Božjom silom kroz službu anđela.” “Svi blagoslovi od Boga čoveku su kroz službu svetih anđela.” – Duh proroštva,Volumen II, strana 67. i 68. “Nijesu li svi službeni duhovi?”
(337)